Poljski list “Onet” tvrdi da je saznao sadržaj američke “povoljne” ponude u vezi sa Ukrajinom, koja je predstavljena ruskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom pregovora sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD Stivom Vitkofom u Moskvi.
Prema pisanju “Oneta”, Vitkof je razgovarao o američkom predlogu za prekid vatre za Rusiju, koji je dogovoren sa evropskim silama. Kako je list saznao, Moskva je dobila veoma povoljnu ponudu od Trampove administracije.
Rusija i Sjedinjene Američke Države su se dogovorile da će se sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa održati u narednim danima, rekao je Jurij Ušakov, savetnik ruskog predsednika.
Američki predlog Moskvi
Moguće odbijanje ponude od strane Moskve značilo bi da bi čak i najpromoskovskiji političari morali da izgube sve iluzije o mogućnosti postizanja kompromisnog sporazuma sa Rusijom.
Američki predlozi uključuju:
- prekid vatre u Ukrajini, a ne mir;
- de fakto priznanje teritorija koje je okupirala Rusija odlaganjem ovog pitanja za 49 ili 99 godina;
- ukidanje većine sankcija nametnutih Rusiji i, dugoročno gledano, povratak energetskoj saradnji, odnosno uvozu ruskog gasa i nafte.
Kako piše publikacija, ovaj paket predloga ne sadrži garancije da se NATO neće širiti, što su Rusi dosledno zahtevali.
Moskva takođe nije dobila nikakva obećanja da će vojna podrška Ukrajini biti obustavljena. Međutim, ova druga tačka je navodno prihvatljiva Rusima.
Predlozi koje su podneli Amerikanci su veoma dalekosežni
Mogućnost sporazuma potvrđuju izjave barem nekoliko vodećih evropskih političara. Na primer, 30. jula premijer Donald Tusk je izjavio da “postoji velika šansa i mnogo znakova koji ukazuju da bi rusko-ukrajinski rat mogao barem biti obustavljen u bliskoj budućnosti”.
Češki predsednik Petr Pavel je u intervjuu za BBC rekao da “ako je cena opstanka Ukrajine da Rusija okupira deo zemlje, onda je to prihvatljiva cena”.
Ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je takođe upitan o detaljima predloga koje je Moskva dobila u Međunarodnom izveštaju časopisa One. Kada je konkretno upitan da li je moguće obnavljanje energetske saradnje sa Rusijom, odgovorio je: “Ovaj rat će se jednog dana završiti, a Rusija je izvor sirovina za Evropsku uniju stotinama godina.”
Gorenavedena izjava Sikorskog, iako veoma diplomatska i ne baš konkretna, zapravo potvrđuje informaciju da su predlozi koje su podneli Amerikanci veoma dalekosežni.
Šta znače međusobne nuklearne pretnje?
Ono što ostaje nejasno jeste da li će Rusija prihvatiti ponudu. Prema Onetu, pre samo nekoliko dana, šanse su izgledale veće nego danas. Paradoksalno, to su pokazale i rastuće tenzije između Vašingtona i Moskve, uključujući međusobne nuklearne pretnje.
Ako bi se postigao sporazum, Tramp bi napravio veoma značajne ustupke Rusiji, a Putin bi pristao da zaustavi rat bez ostvarivanja njegovih ciljeva, tako da im je profitabilno da saopšte da su to učinili uprkos pretnji nuklearne razmene između SAD i Rusije.
Rastuća tenzija, suprotno onome što bi moglo izgledati logično, ukazuje na to da je sporazum bliži nego dalji. Problem je što je Moskva nedavno ponovo pooštrila svoj stav.
Rusija je užasnuta potezom SAD
Donald Tramp je dao Putinu rok do 8. avgusta da okonča rat, preteći da će uvesti takozvane sekundarne sankcije ako se on nastavi, odnosno sankcije trećim zemljama, u ovom slučaju kaznene tarife zemljama koje kupuju rusku naftu i gas.
Uvođenje sekundarnih sankcija, koje je više puta pominjano, između ostalog, u gore pomenutom izveštaju Onet Internešenela, značilo bi zaustavljanje izvoza ruskih sirovina i neminovno bi rezultiralo kolapsom ruske ekonomije i budžeta.
Poenta je u tome što Moskva predviđa da Tramp blefira i da neće sprovesti gorepomenuta ograničenja. Vašington, zauzvrat, pretpostavlja da Moskva blefira i da je iskreno užasnuta sankcijama.
Dokaz za ovaj strah pružaju ruski predlozi da će Moskva nastaviti rat, ali da će u zamenu za povlačenje Sjedinjenih Država iz sankcija prestati sa napadima na ukrajinske gradove.
Oglasila se i Moskva: Prihvatljiva ponuda
Rusija je dobila “prihvatljivu” ponudu od SAD za rešavanje ukrajinskog sukoba, rekao je pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov, nakon posete specijalnog izaslanika SAD Stiva Vitkofa Moskvi.
Ušakov je komentarisao razgovore između Vitkofa i ruskog predsednika Vladimira Putina, napominjući da je Moskva dobila “predlog od Amerikanaca” koji je spremna da razmotri, bez navođenja dodatnih detalja.
Ušakov je takođe napomenuo da Rusija i SAD imaju teme za razgovor, složivši se sa stavom američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je ranije opisao razgovore kao “dobar dan”. Rubio je dodao da “još uvek imamo dug put pred sobom, ali smo svakako bliži (miru) danas nego što smo bili juče – kada uopšte nismo bili blizu”.
Kremljov pomoćnik je ranije nazvao sastanak Putina i Vitkofa “poslovnim i konstruktivnim”, dodajući da bi se “rusko-američke veze mogle razvijati po potpuno drugačijem, obostrano korisnom scenariju” u poređenju sa dugotrajnim tenzijama oko Ukrajine.
Takođe je otkrio da bi Putin mogao da se sastane sa Trampom već sledeće nedelje. Ruski predsednik je kasnije nagovestio da bi Ujedinjeni Arapski Emirati potencijalno mogli da budu domaćini samita.
